Branislav Nusic iza sebe je ostavio impozantan knjizevni opus. Iako je pisao i romane, price, eseje i drame, najprepoznatljiviji je po svojim komedijama. Medju njima znacajno mesto zauzimaju i dve drustvene komedije napisane u trenutku kada se cinilo da je njegov knjizevni rad zaokruzen. Desetak godina pred smrt pisac sa mladelackim poletom i cudesnom energijom pise, po mnogima, svoja dva najbolja dela - Gospodju ministarku (1929) i Ozaloscenu porodicu (1934). Smestajuci u fokus oba ova humoristicna komada temu borbe za licnu korist, svoje likove autor prikazuje kao licemerne, pohlepne, gramzive, samozive, sebicne i prevrtljive, ostavljajuci nam istovremeno dobronamernu opasku u tekstu da je pojava plejade ovakvih likova i dogadjaja moguca "svakad i svuda".
